Da li ste se ikada zapitali zašto su žene kroz istoriju bile gurnute u ćošak tako dugo kada je reč o sopstvenoj seksualnosti i zadovoljstvu?

Crkvena doktrina nas je vekovima učila da je ženski polni odnos prihvatljiv samo u svrhu rađanja – ali zadovoljstvo? Ovaj nije bio deo te jednačine. U srednjem veku čak su i lekari verovali da „pristojna“ žena uopšte nema klitoris!

Ovo ignorisanje ženske anatomije i zadovoljstva nije bilo samo pitanje neznanja, već je bilo duboko ukorenjeno u sistematskoj kontroli nad ženskim telom. Žene su retko bile gole pred muškarcima, čak i pred svojim muževima. Među pobožnim parovima, žene su nosile posebne spavaćice sa malim otvorom na prednjoj strani koji je omogućavao minimalan fizički kontakt tokom snošaja — tek toliko da omogući začeće. Svaka druga upotreba seksualnosti bila je grešna i odbačena.

Da bismo razumeli apsurdnost ovog potiskivanja ženskog zadovoljstva, dovoljno je pogledati sudske slučajeve iz prošlosti. Godine 1953. na sudu je oženjen zatvorski čuvar otkrio ženski klitoris i proglasio ga „đavoljom bradavicom“. Ovo je bio jedan od dokaza koji je ženu optužio za vradžbinu! Da, dobro ste pročitali – klitoris, deo ženske anatomije koji služi isključivo za zadovoljstvo, bukvalno je viđen kao nešto demonsko.

Žene koje su pokazivale bilo kakvo interesovanje za svoja tela često su doživljavale okrutne kazne. U prošlosti su devojke kažnjavane uklanjanjem klitorisa ili šivanjem usana kako bi se sprečilo da dodiruju i uživaju u sopstvenom telu. Ove jezive procedure nisu bile ograničene na prošlost – poslednji dokumentovani slučaj uklanjanja klitorisa kao „lečenja“ masturbacije desio se šokantno nedavno, 1948. godine!

Kako žena može očekivati da se opusti i potpuno uživa u svom seksualnom životu, ako je tokom istorije njena seksualnost bila izvor stida i straha? Nas žene su učili da je zadovoljstvo nešto sramno, prljavo i nečisto. Ovaj duboko usađeni strah od osude ili čak kazne imao je dubok uticaj na samosvest žena i odnos sa njihovim telima.

Ali današnje vreme donosi priliku da se zaleče ove rane. Vreme je da žene preuzmu kontrolu nad svojom seksualnošću i oslobode je sramote koju je istorija stavila na nju. Naravno, ovo nije lako i zahteva mnogo rada – ali pre svega samoljublje i saosećanje prema sopstvenim iskustvima. Mi smo više od samo „oruđa“ za razmnožavanje, mi smo bića koja imaju pravo na zadovoljstvo bez osećaja krivice ili inferiornosti.

U društvu u kojem su žene i dalje često suočene sa nejednakošću i pritiskom, klitoris je postao simbol oslobođenja. Simbol da je žensko zadovoljstvo jednako važno kao i muško zadovoljstvo. I to je činjenica koju više ne smemo ni poricati ni skrivati.

Ako se setimo prošlosti, vidimo dokle smo stigli – ali još je dug put. Važno je da budemo svesni istorije koja je pokušala da nas ućutka, a da u isto vreme gradimo budućnost u kojoj ćemo biti potpuno slobodni svim svojim čulima i osećanjima.

Zašto bi naša telesna iskustva bila manje vredna? Klitoris se više ne demonizuje kao nekada – danas je simbol ženskog oslobođenja. Neka ovo bude podsetnik da imamo pravo da uživamo i volimo sebe, ma šta nam istorija pokušavala da nametne.