Seksualni brexit u EU? – članice ne mogu da se slože oko predloga zakona o seksualnom radu

Seksualni brexit u EU? – članice ne mogu da se slože oko predloga zakona o seksualnom radu

Pravo na rad kao elementarno ljudsko pravo? Zemlje Evropske Unije se oko ove izjave kod seksualnog rada baš i ne slažu. Svaka država ima svoje viđenje…

Belgija kao svetla tačka

I dok se rasprava širi, jedna država EU donela je pobedonosni zakon o seksualnom radu i dekriminalizovala isti: Belgija

Belgija je tako postala prva država u EU, a druga u svetu, koja je u potpunosti dekriminalizovala seksalni rad i tako seksualnim radnicima dala to, elementarno ljudsko pravo: da rade i zarade.

Privremeni direktor UTSTOPI, belgijske organizacije seksualnih radnika, Daan Bauvens, izjavio je za sajt Euronews: „Borili smo se zaista, stvarno, stvarno, jako i punom snagom za to “

Do tog momenta, momenta dekriminalizacije, svi koji su u Belgiji imali ikakav dodir sa seksualnim radom: od web dizajnera, koji su radili sajtove za seksualne radnike, knjigovođa, korisnika, simpatizera, tj. svi koji su “podpomagali” seksualne radnike i njihovu delatnost bili su predmet krivičnog gonjenja.

Na radost seksualnih radnika, ali i svih pripadnika ove, treće strane, sada je u Belgiji obezbeđen fer i pošten tretman, koji teži nekim određenim standardima i formi kao i u svakoj drugoj, poslovnoj branši.

Ključna stvar je ugovor o radu, definisan ovim zakonom, kao i sva prava i obaveze kao i kod svakog drugog posla u Belgiji.

Iako je organizacija UTSTOPI pokušavala da za vreme zatvaranja u toku Covid 19 pandemije ukaže i na probleme seksualnih radnika, koji su bili deo sive ekonomije za vreme tog teškog perioda i koji nisu mogli da dobiju podršku države, kako bi im se obezbedilo bar socijalno osiguranje, njihove molbe ostale su neuzlišene, sve do momenta kada se dešava pritisak javnosti i kada 2020. predlog svih tih izmena ulazi u belegijski parlamet.

Upornost i prodor u Belgijski parlament je: “Jasno pokazalo da se seksualni radnici sami organizuju, znaju kako to da urade, da mogu da govore za sebe i imaju i neke političke zahteve “, rekao je Bauvens.

Šta se dešava u drugim državama EU?

Može se reći da Holandija, Nemačka i Austrija imaju neku vrstu legalizacije seksalnog rada i da to daje pozitivnu sliku EU, ali zato tu ravnotežu ruši Nordijski model seksulanog rada u Švedskoj i Francuskoj koji paradoksalno legalizuje seksualni rad, ali zabranjuje njegovu konzumaciju. O ovom modelu smo pisali ranije i i tom prilikom ukazali na sve oblike diskriminacije koje taj model podstiče. Cilj tog modela je, prema analizi više udruženja seksualnih radnika, da se seksualni rad tiho i neprimetno ”ukine”

Više o Nordijskom modelu možete pročitati na linku: https://dobra-druzba.org/sr/2-seksualni-rad-po-nordijskom-modelu/

Zašto su zakonski modeli država gde je seksualni rad legalizovan bitni? 

Negde u junu 2023 će u Parlamentu EU biti predstavljen izveštaj o temi seksalnog rada, napisan od strane Komiteta za ženska prava i rodnu ravnopravnost, takozvani FEMM komitet, koji će tom priliko i predložiti na koji način bi EU trebala da reguliše seksualni rad u budućnosti.

Predpostavlja se da će predlog biti neka vrsta zabrane delatnosti, jer u FEMM nema predstavnika seksualnih radnika, niti se FEMM bavi temom prava na seksualni rad kao lično opredeljnje, nego se skoro isključivo fokusira na negativne posledice ove delatnosti.

Šta bi to moglo da donese? Hajde da vidimo šta kažu članovi EU parlamenta 

Nemačka EU poslanica Maria Noichl (SDP) smatra da je dekriminalizacija seksualnog rada proitv rodne ravnopravnosti, jer: “mahom žene prodaju svoja tela muškarcima, reprodukujući strukture moći i nejednakosti koje postoje u društu u celini”.  

Ona smatra da su liberalna politika u slučaju seksualnog rada stvara potražnju za ženama i da bi njegova legalizacija povećala seksualnu eksploataciju žena. Takođe izražava pretenziju prema Nordijskom modelu, ne pominjući pravo na rad i kompenzaciju onih seksualnih radnika, koji taj rad biraju za poziv koji obezbeđuje njihovu finansijsku egzistenciju.

„Tržište seksa mora da presuši “, kaže Noichl.

Sa druge strane holandska poslanica u EU parlamentu, Sophie in ‘t Veld (Renew), smatra da je ova politika EU čudna jer je, kako ona kaže, seksualni rad posao, a bez totalne dekriminalizacije ove delatnosti, kako kroz ponudu tako i potražnju vrši se još veća diskriminacija onih koji doborvoljno ulaze u tu branšu.

„Ljudi iz industrije odraslih su radnici i trebalo bi da imaju radnička prava kao i svi drugi“, kaže ona i tvrdi da bi to trebalo da uključuje zaštitu od diskriminacije i mržnje.

Stigma, koja ovu branšu prati je veliki izazov i izvor je diskriminacije i zlostavljanja, ali je sama Sophie in ‘t Veld svesna da politika, koju ona predlaže, a to je dekriminalizacije, ne bi mogla da “proradi” preko noći, nego da bi podrazumevala dug i detaljan rad sa onima, kojih se tiče, a to su seksualni radnici.

„Ja sam feministkinja. Uvek sam bila i oduvek sam pomalo zbunjena stavom feministkinja koje mnogo pričaju o seksualnom radu, ali retko sa seksualnim radnicima“ , rekla je ona.

Ona je takođe iznela i informaciju da je Evropska komisija odbila da dodijeli sredstva Evropskoj alijansi seksualnih radnika — mreži koju predvode seksualni radnici i koja predstavlja više od 100 organizacija u 30 zemalja širom Evrope i Centralne Azije, što je po njoj licemeran odnos, jer neko odlučuje o grupi, a da ju ni ne pita šta joj treba niti podržava njene projekte.

„Ne razumem kako ljudi, koji sebe nazivaju feministima, kako su tako snishodljivi, sa predrasudama, zauzimaju moralne visine umesto da razgovaraju sa ljudima i pitaju šta im treba“

„Dekriminalizacija je jedini način“

Sabrina Sančez, koordinatorka Evropske alijanse za prava seksualnih radnika (ESVA), smatra da predstojeći izveštaj Evropskog parlamenta može da predstavlja izvor velikog nazadovanja. Nordijski model, koji će ovaj izveštaj najverovatnije podržati, i dalje ne daje rešenje za legalan seksualni rad, nego licemerno legalizuje prodaju nečega što niko ne sme da kupi.

Ona smatra da taj izveštaj neće imati nikakve veze sa temom kojom treba da se bavi i da će dati utisak, koji je postojao i do sada: da su seksualni radnici nepoželjni, kao i da će time prećutno odobriti nasilje nad njima.

„Moramo da budemo praktični i moramo da se pozabavimo problemima ljudi, a to su nedostatak stambenog prostora, nedostatak drugih mogućnosti rada van seksualnog rada…“ , rekala je Sančez. „To je ono što zahtevamo, pristup pravima radnika, pravu na socijalno-ekonomsku pravdu umesto kriminalizacije. “

Sančez se takođe boji, da bez definicije sta je seksulani rad, on može biti okarakterisan kao nasilje nad ženama, kao da je to delatnost kojom se bave samo osobe ženskog pola, i kao da se nijedna od njih tim pozivom ne bavi doborvoljno.

Tvrdi da su protivnici seksualnog rada nastojali da uklone sve reference na seksualne radnike, čak su se pobrinuli da se oni okrakterišu kao “ranjiva” grupa, a ne zainteresovana strana sa željom da se tim poslom bavi.

Šta do donošenja rezolucije EU parlamenta o seksualnom radu?

 

Da li će napori u državama članicama ili na nivou EU dovesti do nastanka više politika za dekriminalizaciju seksualnog rada, ili pak njegovo ukidanje, ostaje da se vidi. Za to vreme bitno je da organizacije seksualnih radnika što više vrše pritisak na političare i predstave svoje potrebe i zahteve, kao se ne bismo vratili na stanje pre ikakve dekriminalizacije, legalizacije i regulacije seksualnog rada, tj. u kameno doba industrije odraslih.

Možda će primena zakona iz Belgije, koji se sada ažurira, uz konsultacije sa seksualnim radnicima, medicinskim i socijalnim organizacijama za podršku i nevladinim organizacijama koje pružaju podršku žrtvama trgovine ljudima, promeniti mišljenje političara i pomoći im da shvate da je seksualni rad rad i da je kao takav pravo, a ne diskriminacija.

Zakon o dekriminalizaciji uključuje procenu uticaja samog zakona za dve godine, a zatim će se taj uticaj procenjivati svake četiri godine.

Bauvens, privremeni direktor UTSTOPI, belgijske organizacije seksualnigh radnika će ova procena pokazati da je Belgijsko rešenje uspešno. „Postoji ogroman broj dokaza koji pokazuju da je dekriminalizacija jedini način da se osigura zaštita ljudskih prava seksualnih radnika“, rekao je on.

Organizacija Dobra Družba podržava ovaj iskorak Belgije i daće sve od sebe da se glas seksualnih radnika, njihove potrebe i problemi čuju, ali i rešavaju.

I mi pozivamo članice EU da se slože čak i da se ne slažu, ali da ne zaborave da pitaju one, u čije ime odlučuju, šta im treba i koje je njihovo iskustvo, tačnije da pitaju seksualne radnike Evropske Unije.

 

* vir članka euronews.com

Ako želiš da sa nama doprineseš razvoju seksualnog rada i industrije odraslih, postani član udruženja Dobra Družba i podrži seksualne radnike Balkana ali i EU. Budi deo evolucije industrije odraslih i osiguraj da se i tvoj glas čuje.

Link za učlanjenje https://dobra-druzba.org/sr/pristopna-izjava-supporter/

Podobne objave