Presek svih problema u seksualnom radu: juče, danas, sutra

JUČE – Balkan između meda i krvi

Svi koji smete da čitate ovaj tekst ste punoletni. To znači da vam ne treba obnavljati osnove istorije našeg regiona. Balkan – ili drugačije rečeno: prostor između meda i krvi – uvek je bio prostor ukrštanja. Kultura, imperija, trgovačkih puteva, religija, ratova i interesa. I sa njima i seksualnog rada.

Svaka država, svaki grad i svaki region nekadašnje zajedničke države ima svoju bogatu, često prećutanu istoriju seksualne kulture. Ako se vratimo dovoljno daleko unazad, govorimo o seksualnim obredima, konkubinama moćnim vođama, animiranim damama u krčmama uz tranzitne puteve. Kasnije su to postale ulice, parkovi, železničke stanice, kazina, barovi, hoteli. Tako se – polako, organski, neizbežno – razvijala jedna od najstarijih subkultura u našim krajevima.

Ako važi narodna istina da je prostitucija najstariji zanat, onda je podvođenje, menadžment i posredovanje bez sumnje drugo najstarije zanimanje. Zbog prirode posla, uključenih osoba i odnosa moći ova simbioza – ili parazitiranje – postoji vekovima i traje još danas. Kao što kaže propovednik u Svetom pismu: “Svaki posao koji se obavlja pod suncem prate nevolje.” Seksualni rad pri tome nije izuzetak.

Svodnik nije nastao iz praznine. Nastao je kao odgovor na realne opasnosti. Njegova “uloga” je bila jasna: briga za bezbednost (u prošlosti ključni problem), logistika i smeštaj (žene same su bile lake mete zloupotreba i prevara), marketing i rad sa članovima podrške (u vreme kada oglasnici nisu postojali).

Ali granica između zaštite i iskorišćavanja je uvek bila tanka. Brzo si mogao završiti u ropstvu. Ili na lomači. Ili u zatvoru. Ili izbrisan iz društva. Pored nasilja, stalnica su bile i bolesti – povezane sa higijenom, neznanjem i nedostatkom zdravstvene nege. Ironično je da se sa tim problemom, uprkos svom napretku, susrećemo još danas.

DANAS – između digitalne slobode i sive zone

Danas seksualni rad ima neuporedivo više žanrova. Razvili su se ili zbog promena u potražnji ili zbog tehnološkog napretka. Negde je rad legalan, drugde regulisan, opet drugde gurnut u potpunu ilegalu. Ali gde ima volje, uvek je bilo i puta. Član podrške je – bez obzira na represiju, stigmu ili prepreke – uvek našao ponudu.

Svodništvo se preobrazilo. Fizičko nasilje se povuklo pred psihološkom manipulacijom. Asistencija, menadžment, “podrška” – sve su to novi izrazi za stare obrasce. Bezbednost se često prodaje kao iluzija. Marketing je danas dostupan svakome ko je bar osnovno digitalno pismen.

Društvo, koje je nekada posezalo za seksualnošću zbog moći, prestiža ili rituala, danas to čini zbog ranjenosti. Zbog usamljenosti, trauma, izgubljenih identiteta. Zbog potrošačkog društva, agresivnog marketinga, raspadanja zajednice i paradoksalne “ravnopravnosti svega”, koja briše značenje. Tehnologija, koja je trebalo da nam olakša život i poveže nas, istovremeno nas osamljuje i skraćuje puteve koje pre nismo poznavali – i za koje nismo bili izgrađeni.

Stigma nije nestala. Naprotiv – danas je još vidljivija, jer smo svi vidljiviji. Polno prenosive bolesti ostaju, uglavnom zbog nemara i nedostatka sistemskih rešenja. Seksualni rad je još uvek gurnut u sivu zonu, jer kao društvo nismo dovoljno zreli da se suočimo sa sopstvenim protivrečnostima. Lakše je prihvatiti da “negde postoje žrtve”, dok to nismo mi.

Uprkos svom razvoju, kulturi i tehnologiji, zajednica radnika u industriji za odrasle se još uvek nije zaista povezala. Zašto? Odgovora je više. Ali jedno je jasno: ako rešenja ne budemo predložili sami, državni aparati će ih oblikovati po svoje – i ne u našu korist.

Živimo u društvima gde je uglavnom nešto nelegalno ili zato što šteti društvu, ili zato što ne znaju kako bi to oporezovali. Seksualni rad je pak postojao na ovom tlu mnogo pre bilo koje države, vlade ili zakona. Upravo zato imamo legitimno polazište da zauzmemo aktivnu, ne defanzivnu poziciju.

Tehnologija nam je omogućila da okusimo digitalno zlatno doba. Ta ista tehnologija danas preti da će zameniti određene žanrove naše industrije.

SUTRA, PREKOSUTRA – prilagođavanje ili nestanak

Skoro neprimetno, ali snagom demografskog talasa, približava nam se realnost: stanovništvo stari i izumire. Svake godine sve više. Ako te podatke uzmemo ozbiljno, onda će biti jasno da će industrija za odrasle morati da se prilagodi – kao što će morati da se prilagodi celo društvo. Ne samo kod nas, već globalno.

Kako će to izgledati? Iskreno – niko ne zna. Ali nešto je sigurno. Industrija će morati dodatno da se digitalizuje. Virtuelni deo industrije za odrasle je već danas vodeći u digitalizaciji. Ostaju pak žanrovi koji su još uvek “old school” – fizički, lokalni, analogni. Upravo tu Dobra družba vidi svoju ulogu.

Razvojem veb alata, mehanizama i protokola želimo da stvorimo zajednicu koja će deo svog delovanja organizovati drugačije. Platforma GoodCompanion predstavlja osnovni okvir koji ćemo graditi isključivo na osnovu potreba zajednice. Digitalizacija znači optimizaciju. Optimizacija znači automatizaciju. I to znači kraj posredničkih karika koje su decenijama uzimale najviše, a istovremeno nudile najmanje.

Naš cilj je jasan: da radnici postanu samostalni, suvereni, pravno prepoznatljivi, bezbedni. Želimo da gradimo pravne okvire za transparentno, zdravo i bezbedno delovanje seksualnih radnika. Ali vremena nema neograničeno.

Zato nam trebate vi. Vaša iskustva. Vaši predlozi. Vaša rešenja. Ako se ne povežemo sada, budućnost će biti napisana bez nas.