Zašto Seksualni Radnici Trebaju Sopstvene Platforme

Uvod

U digitalnom dobu, platforme su trebale da znače emancipaciju: direktan pristup tržištu, veću vidljivost i manje posrednika. Ali za seksualne radnike, obećanje platformne ekonomije se često pokazalo praznim. Umesto autonomije, dobili su nove oblike kontrole, umesto zaštite, nove oblike isključenja.

Stoga, pitanje više nije da li seksualni radnici trebaju sopstvene platforme. Pitanje je koliko dugo možemo priuštiti da ih nemaju.

Platforme nisu neutralna infrastruktura

Većina postojećih platformi radi po istom obrascu: centralizovano vlasništvo, netransparentna pravila i jednostrana moć odlučivanja. Algoritmi određuju vidljivost, uslovi korišćenja se menjaju bez pristanka, nalozi se zatvaraju bez objašnjenja.

Za seksualne radnike, to znači stalnu neizvesnost. Ne zato što bi delovali nezakonito, već zato što platforme rade po logici rizika za sopstveni imidž i profit. Seksualni rad je prihvatljiv sve dok je profitabilan – i izbrisiv kada postane nezgodan.

Posrednici su promenili oblik, ne i uloge

Digitalne platforme se često predstavljaju kao alternativa klasičnim posrednicima. U praksi, međutim, postale su njihova evolucija. Provizije su veće, pravila stroža, a odgovornost manja. Rizik ostaje na strani radnika, dok se vrednost akumulira negde drugde.

Razlika je uglavnom u nevidljivosti. Dok je agent nekada bio prepoznatljiv, danas je posrednik algoritam. Bezličan, bez razgovora i bez mogućnosti pregovora.

Zašto sopstvena platforma znači više od tehnološkog rešenja

Sopstvena platforma nije samo aplikacija ili veb stranica. To je političko-ekonomska odluka. Znači premeštanje kontrole nad uslovima rada, vidljivošću i prihodima nazad onima koji obavljaju rad.

Sopstvena platforma omogućava:

sukreiranje pravila umesto njihovog prihvatanja,

transparentnu raspodelu prihoda,

bezbednosne mehanizme prilagođene stvarnim rizicima,

i zaštitu identiteta bez isključenja.

Radi se o infrastrukturi koja ne tretira seksualni rad kao rizik za sistem, već kao realnost kojoj su potrebni regulisani uslovi.

Anonimnost kao pravo, ne kao prepreka

Jedan od ključnih razloga za sopstvene platforme je pitanje anonimnosti. Većina postojećih sistema zahteva otkrivanje više podataka nego što je neophodno, čime se stvaraju dodatni rizici: ucena, otkrivanje identiteta, socijalne i pravne posledice.

Sopstvene platforme mogu tretirati anonimnost kao osnovnu bezbednosnu karakteristiku, a ne kao sumnjiv izuzetak. Sledljivost unutar sistema i zaštita spolja nisu u sukobu – oni su uslov za održivo poslovanje.

Zajednica kao temelj poverenja

Poverenje u industriji za odrasle ne proizilazi iz ugovora, već iz iskustva. Zajednica je dugo bila glavni izvor informacija, upozorenja i podrške. Sopstvene platforme priznaju ovu realnost i formalizuju je.

Umesto individualne improvizacije, nude kolektivne mehanizme:

deljenje znanja,

otkrivanje rizičnih obrazaca,

rešavanje sporova u zajednici,

i veću pregovaračku moć.

Inicijative poput Dobre Družbe proizilaze upravo iz ovog saznanja: bezbednost nije proizvod tehnologije, već odnosa između ljudi, podržanog pravom arhitekturom.

Platforme kao uslov budućnosti, ne kao privilegija

Seksualni radnici ne trebaju sopstvene platforme zato što bi želeli da budu odvojeni od društva, već zato što ih je postojeća infrastruktura sistematski isključila. Sopstvena platforma nije korak dalje od regulacije, već korak ka njoj – od haosa do strukture, od tišine do glasa.

Ako budućnost rada znači više digitalizacije, onda mora značiti i više prava, više bezbednosti i više učešća. Bez sopstvenih platformi, seksualni rad će ostati zarobljen između represije i eksploatacije. Sa njima, ima bar mogućnost da postane regulisana, vidljiva i odgovorna delatnost.

Pitanje, dakle, nije da li seksualni radnici to zaslužuju. Pitanje je da li je društvo spremno da prihvati realnost koja već postoji – i konačno izgradi pravednu infrastrukturu za nju.